o Katastarskim evidencijama
Proces dijaloga između Beograda i Prištine, u kome posreduje Evropska unija je započet na osnovu Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija A/RRES/64/298, od 9. septembra 2010. godine. 2. septembra 2011. godine u Briselu, predstavnici Beograda i Prištine su uz posredovanje Evropske unije postigli sporazum o Katastarskim evidencijama . Na osnovu ovoga je Vlada Republike Srbije donela uredbu kojom se gore navedeni sporazum omogućava i propisuje način obrade katastarskih podataka za Kosovo*. Ovi dokumenti se čuvaju na lokacijama u južnoj Srbiji (većinom u Kruševcu).
Gore navedena uredba uređuje način obrade podataka iz katastarskog operata, koje se trenutno čuvaju u Srbiji a pokrivaju Kosovo*. Postupak obuhvata skeniranje i elektronsko prikupljanje podataka koji se, prema podacima RGZ-a, sastoje od oko 12 miliona stranica (od čega je 10 – 20 % u povezu), oko 138.000 stranica skica ili foto-skica i 7.400 listova plana. Dogovoreno je da bi skeniranje trebalo raditi u boji, pomoću opreme za skeniranje visoke rezolucije. Na sastanku Grupe za implementaciju u Briselu, 21. oktobra 2011. godine, postignut je dogovor u vezi sa sprovođenjem Sporazuma o katastarskim evidencijama iz dijaloga od 2. septembra 2011. godine, prema kome će se elektronske kopije dostavljati EUSR-u.
Na kasnijim sastancima i diskusijama, potvrđeno je da će lokacija za sprovođenje skeniranja biti Beograd („Grmeč“), a prostorije su već bile identifikovane. Digitalni arhiv (DA) ima planirane poslove u dugom roku (za narednih pet godina) na skeniranju dokumentacije RGZ-a, pa ova centralna jedinica za skeniranje nije dovoljna za skeniranje dokumentacije sa Kosova* uz dokumentaciju RGZ-a. Sa druge strane, ova akcija će značajno unaprediti mogućnosti i potencijale RGZ-a za skeniranje, čime će podržati uspostavljanje adekvatnog Digitalnog arhiva. Prema tome, ovo se smatra izuzetno održivom akcijom, od velikog značaja za uspostavljanje nacionalnih kapaciteta za skeniranje analogne dokumentacije, za državne institucije.
Kosovske* vlasti pripremaju zakonsku regulativu kojom će se omogućiti poređenje i, po potrebi, mehanizam za žalbe. Tehnička agencija koja je identifikovana za sprovođenje ovog postupka će biti „EU-izovana“ Agencija za nepokretnosti Kosova*, koja će porediti sve kopije originala katastarskih evidencija privatnog vlasništva do 1999. godine sa obnovljenim katastrom Kosova*. Predmeti kod kojih poređenje ukaže da podaci nisu isti prelaze na mehanizam arbitraže. Ovaj mehanizam će donositi konačnu odluku o tome koja je katastarska evidencija tačna.
Mehanizam odlučivanja u prvom stepenu će sprovoditi Komisija, koju če sačinjavati međunarodni espekti za katastar i stvarna prava. Većinu eksperata će imenovati EUSR, uzimajući u obzir interese svih zajednica.
Vrhovni sud Kosova će biti drugi, apelacioni stepen ovog mehanizma odlučivanja. Odluke Vrhovnog suda Kosova će donositi panel, u kome će većinu činiti međunarodni sudije, a odluke će biti konačne i pravosnažne, bez mogućnosti žalbe.
Odluke koje su donete kroz ovaj mehanizam odlučivanja će se dostavljati svim zainteresovanim stranama. Agencija za katastar Kosova će sprovesti konačnu odluku donetu u okviru mehanizma odlučivanja sprovođenjem neophodnih promena u katastru Kosova.
Rezultati ovog postupka će podstaći uspešno pridržavanje sporazuma iz Dijaloga Prištine i Beograda, da se „... ulože svi napori na uspostavljanju u potpunosti pouzdanog katastra na Kosovu“.
Ova Akcija se sastoji od sprovođenja 4 procesa, koji će se u daljem tekstu nazivati „Komponente“:
- Upravljanje akcijom – Komponenta 1;
- Instaliranje sistema za skeniranje – Komponenta 2;
- Obuka – Komponenta 3;
- Skeniranje i isporuka – Komponenta 4.
Opšti cilj akcije je pružanje doprinosa boljem sprovođenju principa pravne sigurnosti na teritoriji Kosova*, naročito u vezi sa stvarnim pravima i ostalim pitanjima u vezi sa katastrom. Ova Akcija bi trebalo da unapredi garantovanje prava nad nepokretnostima na Kosovu* za sve građane i pravne subjekte, obezbeđivanjem neophodnih podataka i dokaza o vlasništvu u pravnim postupcima koji se tiču priznavanja stvarnih prava. Takođe će predstavljati korak napred u procesima Evropskih integracija i šansama Republike Srbije i Kosova*.
Specifični cilj je skeniranje celokupne analogne katastarske dokumentacije koja se odnosi na Kosovo*, koja je u posedu Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Republike Srbije, imajući u vidu uspešan završetak i sprovođenje pregovora/dijaloga između Beograda i Prištine na visokom nivou. Ova akcija će istovremeno unaprediti mogućnosti i potencijale RGZ-a za skeniranje celokupne analogne dokumentacije koja je u njegovom posedu, čime će podržati uspostavljanje odgovarajućeg Digitalnog arhiva. Prema tome, ovo se smatra veoma održivom akcijom, od velikog značaja za uspostavljanje nacionalnih resursa za skeniranje analogne dokumentacije za sve državne institucije.
Osnovni rezultati koji će biti postignuti sprovođenjem Akcije su u skladu sa četiri ključne komponente Akcije:
- Priprema organizacionih, tehničkih i upravljačkih aspektata Akcije, uspostavljene strukture eksperata za podršku i uspešno sprovođenje ključnih tendera;
- Sprovođenje prilagođavanja softvera i uspešno instaliranje opreme;
- Sprovođenje svih nivoa obuke, u skladu sa šemom obuke i uspešno sprovođenje testiranja u realnom okruženju;
- Skeniranje i isporuka EUSR-u celokupne katastarske dokumentacije za Kosovo*, u skladu sa sporazumom u okviru tehničkog dijaloga između Beograda i Prištine.
Osnovni izlazi Akcije:
- Skeniranje svih katastarskih dokumenata;
- Metapodaci za skenirane dokumente.
Ciljne grupe Akcije su:
- Stanovništvo koje živi na teritoriji Kosova*, kao i interno raseljena lica (IRL) i druga fizička i pravna lica koja imaju zakonit interes za razjašnjavanje stvarnih prava na teritoriji Kosova*;
- Geodetske institucije, Direkcije za imovinu, pravosudni sistem i institucije državne uprave i Republike Srbije i Kosova*, itd;
Potreba za akcijom se obrazlaže na sledeći način:
- Institucije Kosova* koje su nadležne za pitanja nepokretnosti imaju potrebu za dokumentacijom, koja je u okviru ove akcije, za uspostavljanje adekvatnog katastarskog sistema.
- Potrebe različitih ciljnih grupa stanovništva na ili poreklom sa Kosova*, radi uspostavljanja stvarnih prava na Kosovu*.
- Neophodnost ispunjavanja sporazuma koji su postignuti tokom dijaloga između Beograda i Prištine, u kome je posredovala EU.
Kao podršku navedenom, treba pomenuti da je potreba za tačnim, detaljnim i ažurnim podacima naznačena kao prioritet od strane raznih međunarodnih i nacionalnih organizacija i sporazuma:
- Zakon i postupak o nepokretnostima Evropske unije
- Ustav Republike Srbije
Usled složenosti postupka i specijalizacije operacija, nakon narativnog opisa Akcije za svaku komponentu, aktivnosti su takođe prikazane sumarno, kako bi čitalac mogao adekvatno razumeti celokupan postupak.
Upravljanje Akcijom
Ovo se odnosi na prvu Komponentu koja je predviđena u okviru budzeta Akcije, a koja se konkretno odnosi na početne korake od organizacionog značaja za lansiranje akcije u strogom smislu, kao i na upravljanje elementima od značaja tokom čitavog trajanja sprovođenja Akcije.
Aktivnosti u okviru ove Komponente su definisani za dva tima:
- Projektni tim – zasniva se na Osnovnom projektnom timu RGZ-a iz prethodnih projekata, uz dodatne članove tima, imajući u vidu kompleksnost i zahteve Akcije. Projektni tim se sastoji od zaposlenih RGZ-a i poseduje kompetencije i tehničke veštine za izvršavanje poslova u okviru Akcije. Celokupna organizacija Akcije je u skladu sa kompetencijama i praksom RGZ-a, a koordiniraće je i sprovoditi Projektni tim, uz podršku Administrativnog tima;
- Administrativni tim – zasniva se na angažovanim ekspertima, sa visokim kompetencijama i veštinama u oblasti administracije/upravljanja projektom: izrada tenderske dokumentacije za nabavku opreme, sprovođenje izbora zaposlenih, upravljanje finansijama i izveštavanje, kao i ostali poslovi, u skladu sa potrebama Akcije. Administrativni tim je zadužen za sprovođenje Akcije u skladu sa okvirom Akcije samo u administrativnom segmentu, a ne i za tehničke aspekte, koji su u nadležnosti Osnovnog projektnog tima.
U ovoj komponenti, preliminarnu aktivnost predstavljaju Građevinski radovi, koji obuhvataju nekoliko poboljšanja postojećeg objekta, u kome će se instalirati proizvodna linija. Planirano je da se ova poboljšanja usmere na dodatne električne instalacije, poboljšanja sistema grejanja i hlađenja (povećanje postojećeg kapaciteta), dodatne podne obloge i rekonstrukciju enterijera formiranjem novih kancelarija, postavljanjem dodatne rasvete, izgradnjom potrebnih proizvodnih kapaciteta (teretni lift) i skladišnog prostora. Detaljan plan će biti dostavljen DEU u Beogradu, na posebno usvajanje.
| 27. avgust 2013. - 27.avgusta 2015.
slobodnaevropa.org
Katastarski sporazum bez primene: Međa na Kosovu, razmera u SrbijiKestrin Kumnova
Zbog problema oko registra nepokretne imovine na Kosovu, takozvanog katastra, parcela Ismeta koji živi u jednoj od opština na jugu Kosova u katastarskim knjigama manja je nego što zaista jeste i problem ne može da reši godinama. „Nijedna parcela nije uredu sa predratnim i posleratnim knjigama, nisu tačno razmerene parcele“, navodi Ismet (pravi identitet poznat redakciji) za Radio Slobodna Evropa (RSE). On tvrdi da je prema trenutnim katastarskim knjigama njegova parcela manja za metar i 40 centimetara i dodaje da se podaci u tim knjigama ne slažu sa onima pre rata na Kosovu 1999. godine. „Gde god da ideš da se žališ, svaki sud ili institucija priznaju sadašnju katastarsku podelu. Koga god geometra da pozovete on ti postavu tu među, dok je pre rata bila na drugom mestu“, priča Ismet iz jedne od opština na jugu Kosova. Mnogo ljudi na Kosovu se suočava sa istim problemom nakon što je Srbija nakon rata 1999. godine povukla sve originalne katastarske knjige. Ismet navodi da je on po originalna dokumenta išao i u Srbiju, međutim dobio je odgovor da su oni „svesni da je parcela promenjena, ali da ne mogu ništa da učine". Obe strane odlažu primenu SporazumaSrbija je Kosovu, prema Sporazumu postignutom 2. septembra 2011. godine, trebalo da vrati svu dokumentaciju koju je uzela, kako bi se katastarske knjige upotpunile. Sporazum o pitanju katastarskih knjiga je postignut u Briselu u okviru tehničkog dijaloga Kosova i Srbije, koji je 2012. prerastao u politički dijalog o normalizaciji odnosa dve države. Prema Sporazumu o katastarskim knjigama, Kosovo se obavezalo na formiranje Kosovske agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine, a Srbija da će, uz finansijsku pomoć Evropske unije (EU), skenirati originalne katastarske knjige i vratiti ih na Kosovo. Ta dokumentacija je na Kosovo trebala da bude vraćena preko Kancelarije EU na Kosovu. Međutim, obe strane su odlagale realizaciju tog sporazuma. Proces uspostavljanja Kosovske agencije za upoređivanje imovine koja treba da uporedi skenirana dokumenta sa podacima koje je rekonstruisala Katastarska agencija Kosova trajao je godinama, sve do 2016. Sa druge strane, Ustavnu sud Srbije je u međuvremenu doneo odluku da Sporazum o katastarskim knjigama nije u skladu sa Ustavom te zemlje. Gazmir Raci, koji je bio politički koordinator delegacije Kosova u periodu kada je ovaj sporazum postignut, za RSE navodi da je Srbija insistirala da se ponovo pokrene pitanje katastarskih knjiga, kao i da vlasti Srbije učestvuju u Kosovskoj agenciji za upoređenje i verifikaciju imovine. „To nije bilo moguće, jer ta agencija pripada Republici Kosovo i podleže samo Ustavu i zakonima Kosova“, napominje Raci. Isto se navodi i u izveštaju Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije o napretku dijaloga sa Kosovom, koji je objavljen decembra 2018. U tom izveštaju se zaključuje da nije bilo nikakvog napretka kada je reč o implementaciji Sporazuma o katastru iz 2011. godine. “Ključni razlog je što Priština i EU još uvek zastupaju stav da sva tela predviđena Sporazumom, izuzev Tripartitne implementacione grupe, moraju funkcionisati u tzv. kosovskom pravnom sistemu. Takođe insistiraju da se implementacija Sporazuma o katastru sprovede putem tzv. Zakona o kosovskoj agenciji za poređenje i verifikaciju imovine, što je apsolutno neprihvatljivo za srpsku stranu“, navodi se u izveštaju. „Navedeni stavovi Prištine i EU“, konstatuje se dalje, „su u direktnoj suprotnosti sa slovom i duhom Sporazuma i njima bi se omogućilo da se odlučivanje o imovinskim pravima građana Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve poveri telima koja nisu predviđena Sporazumom i u kojima neće biti predstavnika Srba”. RSE je poslao upit Kancelariji za Kosovo Vlade Srbije u vezi sporazuma o katastru ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao. Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020.Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Pregovori Srbije i Kosova počeli su 2011. uz posredovanje Evropske unije. Tokom 2020. aktivno su se uključile i SAD. Kosovo traži originale dokumenataDijalog Kosova i Srbije je bio prekinut 2018. godine i ponovo nastavljen 2020. godine, a u međuvremenu je i Kosovo promenilo stav kada je u pitanju Sporazum o katastru. Kosovo je izričito zahtevalo da se Srbija vrati originalne dokumente, a ne skenirane kopije, kako je predviđeno sporazumom iz 2011. godine, pojašnjava za RSE Skender (Hyseni), bivši koordinator za dijalog sa Srbijom na tehničkom nivou vođen 2020. godine. „Insistirali smo na tome i Kosovo bi trebalo da nastavi da insistira na vraćanju originalnih katastarskih knjiga, a ne skeniranih kopija. Originalni podaci moraju biti vraćeni a Srbija može da čuva skenirane kopije“, poručuje Hiseni. Evropska unija navodi, međutim, kako je već završeno skeniranje i indeksiranje katastarskih knjiga koje je EU finansirala u Srbiji. „Evropska unija, kao posrednik u procesu dijaloga, sarađuje sa obe strane po pitanju pregovora o sveobuhvatnom sporazumu kako bi unapredila primenu sporazuma o katastarskim registrima“, rečeno je za RSE iz Kancelarije EU na Kosovu. U Srbiji oko četiri miliona katastarskih dokumenata sa KosovaKosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine još čeka da se katastarske knjige vrate iz Srbije na Kosovo. Izvršni direktor ove agencije Naser (Shala) Šalja u izjavi za RSE kaže da bi ukupno 4.037.240 skeniranih dosijea trebalo da bude vraćeno na Kosovo. „To su katastarska dokumenta za privatnu, komercijalnu i versku imovinu pre juna 1999. godine, koja će najpre biti upoređena sa trenutnim katastarskim dokumentima na Kosovu putem komisije za verifikaciju i utvrđivanje imovine, da se utvrde razlike između dokumenata“, objašnjava Šalja. On navodi da Agencija do sada od Srbije nije dobila nijednu kopiju katastarskih knjiga. Šalja napominje da mnogi sudski sporovi nisu rešeni upravo zbog problema oko katastarskih zapisa. Podvlači da je konsolidacija katastarskog sistema Kosova veoma važna i da se ona ne može zaključiti bez upoređivanja sa starim katastarskim dokumentima. Problem upisa imovine od devedesetih godinaProblem oko registracije nepokretne imovine na Kosovu je star i složeni proces. Tokom 1990-ih godina, kada je Kosovo bilo deo Srbije, na snazi su bili diskriminatorni zakoni kada je u pitanju bio upis imovine u katastar, navodi se u izveštaju Ministarstva pravde Kosova „Nacionalna strategija za imovinska prava na Kosovu“ iz 2016. godine. Kako se pojašnjava u izveštaju, u prošlosti je sklapanje verbalnih ugovora (usmenih, bez pisanog ugovora, op. a) o kupoprodaji zemljišta i ostale nepokretne imovine bio "prihvatljiv način prenosa imovinskih prava zbog kulturoloških i tradicionalnih normi u ruralnim mestima na Kosovu". Popriličan procenat tih ugovora, dodaje se u izveštaju, su postignuti između kosovskih Srba, koji su prodavali, i kosovskih Albanaca koji su kupovali. „Nakon 1991. godine, čak i kada je postojao međuetnički kupoprodajni ugovor (ugovor između osoba dve različite nacionalnosti, op.a), ta kupoprodaja nije mogla biti upisana u katastar zbog važećeg diskriminatornog zakona“, navodi se u tom izveštaju. Nakon uspostavljanja međunarodne civilne uprave na Kosovu i naknadnog ukidanja diskriminatornih zakona o imovini 1999. godine, kupci (uglavnom Albanci, koji su kupovali od Srba) podneli tužbe sudovima na Kosovu u cilju formalnog utvrđivanja vlasništva, te tražili dozvolu za upis imovine u katastar, navodi se u izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). „Većina tih ugovora su pravi. Međutim, mnogi pojedinci su videli mogućnost da iskoriste situaciju i na loš način zatražili vlasništvo nad nepokretnom imovinom koja je pripadala nestalom vlasniku“, navodi se u tom dokumentu pod nazivom „Pregled slučajeva vlasništva nad nepokretnom imovinom na Kosovu“. „Dolaskom dokumentacije (iz Srbije) osporene bi bile mnoge odluke koje su donete nakon 1999. godine, kada je većina javne imovine prisvojena ili joj je promenjen naziv, uzurpirana je ili preneta“, navodi se u izveštaju „Briselski dijalog između Kosova i Srbije: dostignuća i izazovi“, koji je u oktobru 2020. godine objavila Balkanska istraživačka grupa. U izveštaju su citirani i članovi kosovske delegacije u dijalogu, koji su, tvrdi se, naveli kako „kosovske institucije nikada neće primeniti“ Sporazum o katastru. Stručnjak za međunarodne odnose koji je savetovao Kosovo na putu ka nezavisnosti Nikolas Vajti (Nicholas Whyte) je u ranijoj izjavio za RSE rekao da je skandalozno to što katastarske knjige Srbija nije vratila na Kosovo. Istakao je kako bi on najpre insistirao da se iz Beograda vrate katastarski zapisi. „Za mene je to nešto zbog čega nezavisnost Kosova postaje nepovratna, jer kada prihvatite da imovinom upravljaju ljudi koji je poseduju, nema povratka. Mislim da ljudi treba da posvete malo više pažnje ovom pitanju”, rekao je Vajti. U proteklih deset godina, Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga uz posredovanje EU u Briselu postigli oko 30 sporazuma od kojih mnogi nisu realizovani na terenu. ***Saradnja na tekstu Sandra Cvetković Скупштина општине Северна Митровица донела је данас на редовној седници одлуку о додели општинског земљишта Министарству унутрашњих послова тзв. “Косова”, на захтев који је стигао из тог министарства. Да се подсетимо Бриселског споразума и Техничког Споразума о Катастру који су А. Вучић и И. Дачић потписали. У Споразуму о Катастру тачка 3 предвиђа да ће специјални представник Европске Уније добити скениране копије целокупне оригиналне катастарске архиве и евиденције Србије пре 1999. Када су српска војска и полиција повлачили са Косова и Метохије они су са собом поукли све катастарске матичне књиге. Веома мали број је остао тамо, јер су се повлачили у паници да покупе све. Али ово друго је системски и систематски покупљено и изнето. Тако су подаци о власничкој структури комплетно били у републици Србији, а онда је власт у Београду на челу са А. Вучићем и Дачићем пристали да све податке врате назад на Косово и Метохију. Такозвани врховни суд, такозваног “Косова” у тачци 6 Споразума о Катастру ће поступати у случају неких жалби и неспоразума. Значи тзв. врховни суд тзв “Косова”. Већ је предат предат ауторитет тзв. врховном суду тзв. Косова “независне државе”. Што значи, да те одлуке које тај тзв. врховни суд донесе, везане за катастар, биће коначне, извршне и неће моћи да буду оспораване. Катастарска агенција тзв. “Косово”, у тачци 7, доноси неопходне измене у тзв. катастар тзв. “Косова”. То се односи на катастарску евиденцију, па чак и црквене својине! То у пракси значи следеће: Власти у Београду су предале катастарксе књиге, врховни суд тзв. “Косова”, њихово тело, узме и промени катастарске податке, односно власничку структуру у катастрима, односно катастарским књигама, ми се жалимо и кажемо НЕ, па то је наше власништво, врховни суд доноси одлуку која је коначна и извршна, не може бити оспоравана, тврди да није наше, то је власништво “републике Косова” и на основу тога што врховни суд донесе такво решење и доноси, то ради катастарска агенција на тзв. “Косову”, уноси неопходне промене у катастарски регистар. Другим речима, власништво Србије прелази у власништво тзв. “Косова”, чак и у црквеној својини. Што значи да врховни суд тзв. “Косова” може Пећку патријаршију, Дечане, Грачаницу да преведе у шиптарску својину. Они то већ раде. Србија је потписала Бриселски споразум и тачке у којима се Србија сагласила са тим. По неким проценама, држава Србија и уопште српско власништво се процењује на неких хиљаду милијарди долара. Наравно у то улази и Трепча, Газиводе, национални парк Шар Планина, све фабрике од Пероникла, до у Качанику има једна фабрика цемента. То је све било српско власништво, власништво Републике Србије. Ми смо плаћали деценијама кредите и камате, рецимо за Трепчу итд. Ова банда овде се сагласила са тим да се све преда, да им преда те књиге, и да они у тим књигама изврше промене и да то више не буде власништво Републике Србије.
Odgovornost za neformiranje Zajednice srpskih opština isključivo je na Prištini, koja odbija da poštuje i sprovodi postignute sporazume u dijalogu i na svaki način nastoji da obesmisli i prolongira proces formiranja Zajednice, iako bi se njenim formiranjem rešio niz problema o kojima se trenutno razgovara u okviru dijaloga. Priština je odbila da registruje kompanije za energetiku, dok je srpska strana ispunila svoje obaveze. Kasnilo se i u registrovanju nove Telekomove kompanije u kosovskom sistemu i Priština je neopravdano vraćala dokumentaciju za registrovanje. Priština odbija i integraciju 34 vatrogasca, 23 bivša policajca i 15 lica angažovana u Upravi za ishranu i smeštaj MUP-a Srbije. Na mestu komandira KP-a za Sever i dalje je vršilac dužnosti regionalnog komandira, dok se policiji na Severu iz Prištine preti političkim optužnicama za ratne zločine, a sporazum krši razmeštajući na Sever više jedinica čiji sastav većinom čine Albanci. Kada je u pitanju integracija pripadnika civilne zaštite, Beograd je pripremio Nacrt zakona o prekidu isplate zarada pripadnicima CZ-a na Kosovu, međutim, on neće biti usvojen sve dok Priština "ne ispuni preuzete obaveze i ne počne da redovno isplaćuje zarade integrisanim pripadnicima CZ" – neki su od navoda u izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju o napretku dijaloga Beograda i Prištine. Izveštaj pokriva period od oktobra 2015. do aprila 2016. Izveštaj Vlade Srbije opisuje i stanje u sprovođenju sporazuma o međusobnom priznavanju diploma, osiguranju vozila, katastru, matičnim knjigama, carinskom pečatu, slobodi kretanja, regionalnom predstavljanju, integrisanom upravljanju prelazima i oficirima za vezu. Deo izveštaja tiče se i trgovine između centralne Srbije i KiM-a, te i pregovaračkog poglavlja 35. I dok se u izveštaju kosovske vlade o sprovođenju briselskog sporazuma, koji je KoSSev nedavno objavio, navodi da odgovornost za nesprovođenje određenih sporazuma i kašnjenje u primeni leži na Beogradu, Beograd u svom izveštaju tvrdi suprotno – Priština je odgovorna. Takođe, za razliku od izveštaja kosovske vlade, u izveštaju iz Beograda opisana je društveno-politička situacija na KiM-u, kao i bezbednosna – uz objašnjenje da je u periodu izveštavanja zabeleženo 40 etnički motivisanih napada na Srbe i njihovu imovinu. Izveštaj Kancelarije za KiM, pročitajte OVDE. a u nastavku iznosimo pregled najbitnijih navoda. Odgovornost za neformiranje ZSO isključivo na Prištini; fomiranjem ZSO rešio bi se niz problema o kojima se trenutno razgovara u okviru dijaloga "Po pitanju uspostavljanja Zajednice srpskih opština (ZSO) nije učinjen gotovo nikakav napredak od postizanja sporazuma 25. avgusta 2015. godine. Odgovornost za ovakvu situaciju je isključivo na Prištini koja odbija da poštuje i sprovodi postignute sporazume u dijalogu i na svaki način nastoji da obesmisli i prolongira proces uspostavljanja Zajednice," navodi se u izveštaju Kancelarije za KiM. Nepoštovanje preuzetih obaveza od strane Prištine se na najočigledniji način ogleda u, dodaje se, činjenici da je, u skladu sa tačkom 2. Opštih principa, Priština trebalo da donese Uredbu kojom će uvesti Zajednicu u pravni sistem Kosova* i koju bi potom trebalo da potvrdi kosovski Ustavni sud: "Time je trebalo da budu stvoreni uslovi da Upravljački tim počne sa radom na Statutu ZSO, koji bi zatim, kako je predviđeno Sporazumom, bio predstavljen tokom dijaloga na visokom nivou najkasnije 25. decembra 2015. godine. Iako je prošlo skoro osam meseci od postizanja sporazuma, ove obaveze još uvek nisu izvršene." Sporazum o diplomama: Priština tvrdi da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici ne podleže ni Sporazumu i ni Zaključcima o priznavanju diploma Iako je krajem marta Direktor Kancelarije za koordinaciju pregovora sa Prištinom, Dragan Vladisavljević, najavljujući početak sprovođenja Sporazuma o priznavanju diploma, izjavio da su predstavnici pregovaračkog tima predali listu od 18 univerziteta, među kojima se nalazi Prištinski univerzitet sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a koji podležu ovom sporazumu, te da procedura priznavanja podrazumeva isti pristup za univerzitete iz Kragujevca, Beograda i Prištinski univerzitet, u ovom izveštaju se, međutim, ističe da Priština navodi da se na diplome tog univerziteta neće primenjivati ni Sporazum ni Zaključci o priznavanju diploma. "Važno je napomenuti da priznavanje diploma Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, još uvek predstavlja otvoreno pitanje. Naime, Priština navodi da se na diplome tog univerziteta neće primenjivati ni Sporazum ni Zaključci, iako je on akreditovan u sistemu Republike Srbije. Rešavanje ovog pitanja je od izuzetne važnosti za našu stranu, jer se najviše tiče srpskog stanovništva na KiM," stoji u izveštaju. U fusnoti se podseća i da je Priština "u nameri da pravno reguliše ovo pitanje", krajem decembra 2015. godine usvojila Pravilnik, koji, ističe se, tretira UPRKM kao deo njihovog sistema (pod nazivom Univerzitet u Severnoj Mitrovici), a koji treba da omogući priznanje diploma ovog Univerziteta, radi zapošljavanja u kosovskim institucijama. "Pravilnik ima brojne nedostatke, jer ograničava podnošenje zahteva za priznanje ovih diploma samo u narednih godinu dana i sadrži druga ograničenja kao što su – da podnosilac zahteva mora imati državljanstvo Kosova, a diploma koja je predmet priznavanja mora biti izdata posle 2001. godine." U izveštaju se dodaje da je "situacija je dodatno zakomplikovana činjenicom" da je kosovski Ustavni sud doneo odluku da Opšti principi od 25. avgusta nisu u potpunosti usaglašeni sa duhom Ustava Kosova*, te da se kroz buduću Uredbu i Statut ZSO ta neusaglašenost mora prevazići: "Naša strana je u više navrata istakla da je odluka tzv. Ustavnog suda neprihvatljiva i da bi se njenim uzimanjem u obzir napravio opasan presedan koji može ozbiljno da ugrozi proces dijaloga i sprovođenje svih drugih sporazuma. Stoga je predstavnicima EU ukazano da će Upravljački tim izraditi Statut isključivo na osnovu Prvog sporazuma i Opštih principa od 25. avgusta 2015. godine, jer bi svaki drugačiji pristup značio prihvatanje jednostrane izmene postignutog sporazuma od strane Prištine." Ističe se i da je Beograd "izvršio odgovarajuće pripreme i analizu neophodnih koraka koje je potrebno preduzeti radi izrade Statuta i konstituisanja Zajednice." "Važno je napomenuti da bi se konstituisanjem Zajednice rešio niz problema u raznim oblastima o kojima se trenutno razgovara u okviru dijaloga, ili o kojima će se tek razgovarati, kao što su pitanje imovine, ekonomskog razvoja, obrazovanja, urbanog i ruralnog planiranja. Iz tog razloga srpska strana neprekidno zahteva od evropskih posrednika da obezbede dosledno poštovanje preuzetih obaveza i postignutih sporazuma od strane Prištine, kao i da se bez odlaganja započne sa svim aktivnostima koje za cilj imaju uspostavljanje ZSO". "Međutim, početak rada Upravljačkog tima se i dalje odlaže, a Priština javno uslovljava početak rada na Nacrtu Statuta postizanjem dogovora o pitanjima koja nisu deo nijednog prethodno postignutog sporazuma," dodaje se. Energetika: Priština odbila da registruje kompanije, srpska strana ispunila svoje obaveze U polju energetike, poglavlje o napretku o ovom pitanju otvoreno je informacijom da je u toku primena tzv. Aranžmana iz oblasti energetike od 8. septembra 2013. godine, kako u Beogradu nazivaju sporazum iz Brisela, kao i Zaključaka posrednika EU o sprovođenju Aranžmana o energetici iz 2013. od 25. avgusta 2015. godine. Priština se otpužuje da je odbila da registruje dve kompanije iz oblasti energetike na Severu, dok se za srpsku stranu navodi da je ispunila predviđene obaveze: "Nakon što je Priština 9. septembra 2015. godine odbila da registruje kompanije 'EPS trgovina' d.o.o. za trgovinu električnom energijom i 'Elektrosever' d.o.o. za snabdevanje i distributivne usluge, navodeći kao razlog brojne primedbe političke i tehničke prirode, naša strana je tražila od EU posrednika da se pronađe adekvatno rešenje kako bi se omogućilo ispunjavanje preuzetih obaveza Prištine. U međuvremenu, Republika Srbija je ispunila sve svoje obaveze predviđene Aranžmanom." Uprkos tome, u izveštaju se dalje navodi: "S tim u vezi, JP EMS je povukao žalbu u organizaciji ENTSO-E, a 1. oktobra 2015. godine potpisan je Connection Agreement, koji predviđa da će KOSTT postati zasebna kontrolna oblast, ali uz uslov da kompanija 'Elektrosever' prethodno dobije licencu za snabdevanje električnom energijom i da ona postane operativna. Do sprovođenja odredaba Connection Agreement-a još uvek nije došlo jer osnovni preduslov koji se tiče osnivanja dve kompanije 'EPS trgovina' i 'Elektrosever' još uvek nije ispunjen. JP EPS je 25. februara 2016. godine po treći put predao dokumentaciju za registraciju dve kompanije, ali su zahtevi ponovo odbijeni uz obrazloženje da taksativno navođenje delatnosti pored upisa konkretnih šifara delatnosti, koje je dogovoreno sa EU posrednicima i Prištinom, nije prihvatljivo, kao i da preambula Statuta ne sadrži pozivanje na Aranžman o energetici i tzv. kosovsko zakonodavstvo." Ipak, Beograd od EU posrednika očekuje da u narednom periodu pronađu odgovarajuće rešenje za registrovanje kompanija i dodelu potrebnih licenci za rad, čime veruje da će to omogućiti da Aranžman i Zaključci budu u potpunosti sprovedeni. Telekomunikacije: Kašnjenje u registrovanju nove kompanije, Priština neopravdano vraćala dokumentaciju I sporazum o telekomunikacijama 25. avgusta 2015. godine se naziva Aranžmanom iz oblasti telekomunikacija, uz podsećanje da je u toku primena Akcionog plana za njegovo sprovođenje, a da su početak primene ovog plana i ispunjavanje svih obaveza pomereni za šest nedelja, usled toga što je, kako se navodi, Priština nekoliko puta "neopravdano" vraćala podnetu dokumentaciju za novu zavisnu kompaniju Telekoma Srbije. "U skladu sa Akcionim planom, zavisno društvo preduzeća 'Telekom Srbija' ad ('Mts' doo) trebalo je da bude registrovano do 31. avgusta 2015. godine. Međutim, s obzirom na to da je Priština u nekoliko navrata neopravdano vraćala podnetu dokumentaciju, kompanija 'Mts' doo registrovana je tek 13. oktobra 2015. godine. Iz tog razloga, početak primene Akcionog plana pomeren je za 15. oktobar 2015. godine, a time i svi rokovi za izvršenje obaveza za 6 nedelja," navedeno je. Tokom procesa implementacije Akcionog plana, kompanija „mts“ doo je 30. decembra 2015. godine podnela zahtev za dobijanje licence za fiksnu telefoniju i zahtev za dobijanje privremenog ovlašćenja za mobilnu telefoniju. Istog dana evropskom posredniku dostavljen je i Nacrt plana osnivanja kompanije 'Mts' doo. "Zbog potrebe rešavanja brojnih spornih pitanja u vezi sa osnivanjem kompanije, navedeni Nacrt još uvek nije odobren od strane najviših političkih predstavnika obe strane, iako ga je shodno tački 3.1 Akcionog plana trebalo odobriti do 15. januara 2016. godine," navodi se dalje. Najspornije pitanje u postupku osnivanja kompanije predstavlja pitanje njene infrastrukture – građevinske objekte za smeštaj opreme, kablovsku kanalizaciju, stubove za postavljanje radio – baznih stanica i radio – relejnih linkova. Infrastruktura mobilne mreže Telekoma Srbija na KiM raspoređena je na 72 lokacije, na kojima se nalaze stubovi za postavljanje radio – baznih stanica. Međutim, prema navodima Prištine, na terenu je aktivna samo 31 bazna stanica, smeštena na 22 lokacije. Kompanija 'Mts' doo je u skladu sa tom postojećom infrastrukturom i podnela zahteve za dodelu frekvencija, ali Priština zastupa stav da se kompaniji mogu dodeliti frekvencije samo za aktivnu infrastrukturu na terenu. "Ovakva argumentacija Prištine je u potpunosti neprihvatljiva za našu stranu, imajući u vidu da je celokupna infrastruktura na 72 lokacije normalno funkcionisala sve do 2010. godine, kada je na većini lokacija nasilno oštećena od strane albanskih ekstremista, a posebno i zbog činjenice da Telekom Srbija ima zaključene punovažne ugovore o zakupu prostora, ili zemljišta na svim navedenim lokacijama, za koje redovno ispunjava sve svoje obaveze," objašnjava srpska strana. Ima i drugih spornih pitanja – izmena potvrde o upisu u registar operatora, ostavljanje dodatnog roka kompaniji 'Mts' doo za usaglašavanje sa regulatornim okvirom na KiM, dodeljivanje odgovarajućih frekvencijskih opsega i dozvola za korišćenje frekvencija za 158 baznih stanica smeštenih na 72 lokacije, odobravanje korišćenja opsega numeracije i dozvola za korišćenje numeracije koju Telekom Srbija trenutno koristi na prostoru KiM, odobravanje mreži 'Mts' doo da nastavi da koristi core elemente i IT podsisteme centralizovane na pojedinim lokacijama u mreži Telekoma, van prostora KiM. Zahtev za prestanak izdavanje registaraskih oznaka policijskih uprava sa KiM-a "Pored toga, Priština konstantno zahteva da Republika Srbija prestane sa izdavanjem registarskih tablica za vozila sa područja KiM, od strane privremeno izmeštenih policijskih uprava sa KiM u centralnoj Srbiji. Naša strana insistira da se o ovom pitanju razgovara u predstojećem periodu uporedo sa pitanjem produženja važenja 'KS' tablica, koje su u skladu sa Sporazumom koji ističe u novembru 2016. godine." Srpski predstavnici prosledili su u vezi sa ovim pitanjima evropskom posredniku listu od 7 dokumenata, očekujući da se Priština saglasi sa njima, da dalje predstavi sadržaj i formu u kojoj će biti doneti, kao i Nacrt zaključaka o primeni ovog sporazuma i Akcionog plana iz oblasti telekomunikacija, koji treba da bude potpisan od strane najviših političkih predstavnika obe strane, zajedno sa posrednikom EU. Za srpsku stranu je usvajanje dokumenata sa dostavljene liste od strane Prištine i potpisivanje zaključaka preduslov za okončanje postupka osnivanja kompanije 'Mts' doo. Srpska strana dodaje i da je tokom primene Akcionog plana, razgovarano i o definisanju i razmeni tehničkih podataka radi harmonizacije upotrebe radio – frekvencijskog spektra između regulatornih tela. Strane su se saglasile da će se proces definisanja i razmene tehničkih podataka odvijati u skladu sa evropskom regulativom i da će se primenjivati princip "podjednakog pristupa spektru u zonama harmonizacije". Beograd i Priština treba da postignu saglasnost i oko pitanja inventara, pružanja usluga, infrastrukture, proširenja mreže, načina funkcionisanja i postupka osnivanja nove kompanije. Što se tiče fiksne telefonije, dogovoreno je da će se tek po uspostavljanju održive i funkcionalne kompanije, nastaviti razgovori o dodeli licence za fiksnu telefoniju i privremenog ovlašćenja za mobilnu telefoniju, kao i o davanju saglasnosti za dodelu trocifrenog pozivnog broja za geografsko područje Kosova. Poglavlje 35: Izvesno da će Srbiji biti nametnute nove obaveze U izveštaju se na manje od jedne stranice objašnjava deo koji se tiče evropskih integracija, u okviru čega se pominje i poglavlje 35, koje se neposredno odnosi na takozvanu normalizaciju odnosa – kako srpske vlasti formulišu "Beograda i Prištine", a Priština – "Kosova i Srbije". Uz podsećanje da Poglavlje 35 nosi naziv „ostala pitanja“ i da je to prvo poglavlje koje je otvoreno u procesu pregovora za pridruživanje Republike Srbije Evropskoj uniji i to na međuvladinoj konferenciji održanoj u Briselu 14. decembra 2015. godine, naglašeno je da se u u daljem procesu pridruživanja EU, od Srbije se očekuje kontinuirana posvećenost ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Prištinom. "Pregovaračko poglavlje 35 sadrži prelazna merila za svaku oblast, koja je Republika Srbija dužna da ispuni u procesu približavanja EU. Prelazna merila su definisana u skladu sa trenutnim stanjem u Dijalogu. To znači da je gotovo izvesno da će, u skladu sa napretkom dijaloga Beograda i Prištine, Republici Srbiji biti postavljana nova merila koja će nametati i nove obaveze," navodi se u ovom izveštaju. Prelazna merila su podeljena u tri grupe. Prva grupa obuhvata sprovođenje Prvog sporazuma i Plana primene, kao i sporazume o energetici i telekomunikacijama. U drugoj grupi merila su ona koja se odnose na sprovođenje tehničkih sporazuma iz 2011. i 2012. godine, dok se treća grupa tiče budućih sporazuma i napretka u normalizaciji odnosa. U Izveštaju je objašnjena i procedura nadgledanja, za šta su nadležni EK i Visoka predstavnica, o čemu podnose izveštaj dva puta godišnje. EK (ili treća država članica EU) može da preporuči da se stopira odluka o otvaranju i zatvaranju bilo kog pregovaračkog poglavlja, ukoliko napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine zaostaje usled neispunjavanja obaveza predstavnika Republike Srbije. INTEGRACIJA PRIPADNIKA SRPSKOG MUP-a: Priština odbija integraciju 34 vatrogasca, 23 bivša policajca i 15 lica angažovanih u Upravi za ishranu i smeštaj MUP-a Srbije Kada je u pitanju integracija bivših radnika MUP-a u kosovske institucije i, kako se navodi, ispunjenje obaveze Prištine u pogledaju integracije preostalih 149 radnika srpskog MUP-a, potvrđeni su navodi u izveštaju kosovske vlade, te se navodi da je "jedini pomak po tom pitanju učinjen u vezi sa integracijom 77 bivših administrativnih radnika MUP-a" i da bi 32 lica trebalo da budu integrisana u kancelarijama za civilnu registraciju pri kosovskoj policiji, a preostalih 45 bi trebalo da bude zaposleno u kosovskim matičnim službama u srpskim opštinama na severu KiM. Međutim, dodaje se dalje u izveštaju, po pitanju preostalih kategorija bivših pripadnika MUP-a nije bilo značajnijih promena: "Kosovska strana je tokom proteklog perioda i dalje odbijala da započne integraciju preostalih 34 vatrogasaca (od ukupno 64). Pored toga, Priština je ostala na stanovištu da neće integrisati 23 bivša policajca, koja navodno nisu prošla „bezbednosne provere“. Naša strana i dalje zahteva da se dostave konkretni razlozi u vezi sa tim, jer smatra da su te „optužbe“ uglavnom političke prirode i da je Priština u obavezi da izvrši njihovu integraciju," navodi se u izveštaju i dodaje da je slična situacija i sa 15 lica koja su bila angažovana u Upravi za ishranu i smeštaj MUP Republike Srbije. "Naime, Priština odbija da integriše navedena lica, navodeći da sistematizacija u njenim institucijama ne predviđa ta radna mesta i da se za te poslove angažuju privatne kompanije," ističe se u izveštaju ove kancelarije. Na mestu komandira KP-a za Sever i dalje vršilac dužnosti regionalnog komandira, Priština preti policiji na Severu političkim optužnicama za ratne zločine i krši sporazum razmeštanjem više jedinica čiji sastav većinom čine Albanci Pored toga, navodi se dalje, još uvek nisu rešeni problemi u vezi sa usklađivanjem važećih propisa o policiji na KiM, koji bi omogućili i zvanično imenovanje Regionalnog komandanta Direkcije policije Mitrovica – sever. Iz Kancelarije za KiM dodaju da se na mestu Regionalnog komandanta i dalje nalazi vršilac dužnosti ove funkcije, a da će se uslovi za njegovo zvanično imenovanje stvoriti tek uspostavljanjem Zajednice srpskih opština, u skladu sa tačkom 9. Prvog sporazuma. "Važno je istaći da su u poslednje vreme očigledna nastojanja Prištine da kadrovski i organizaciono dovede u pitanje rad i postojanje Direkcije policije Kosovska Mitrovica – sever. Naime, rukovodstvu Direkcije preti se političkim optužnicama za ratne zločine, a zahtevi rukovodstva za pojedinim kadrovskim rešenjima bivaju ignorisani," stoji u izveštaju u kojem se dodaje: "Zabrinjavajuća je činjenica da Priština krši i član 9. Prvog sporazuma, koji predviđa da će sastav KP na severu odslikavati etnički sastav stanovništva četiri većinski srpske opštine. Naime, u tom regionu Priština je razmestila više jedinica u čijem sastavu Albanci čine oko, ili iznad 50%, što je znatno više od njihovog učešća u populaciji tih opština. Mimo pravila službe, Priština te jedinice drži izvan lanca komande Direkcije, što predstavlja opasnu praksu usled koje bi moglo da dođe do zloupotreba. Angažovanje ovih jedinica mimo odobrenja Regionalnog komandanta bi moglo da se negativno odrazi na bezbednosne prilike, što očigledno nikome, osim Prištini, nije u interesu." INTEGRACIJA PRAVOSUĐA: Srbima mesto zamenika sekretara Apelacionog suda – Odeljenja u Mitrovici, zamenika sekretara Osnovnog suda u Mitrovici i sekretara Osnovnog tužilaštva u Mitrovici; u Osnovnom sudu u Mitrovici dve pozicije šefa pisarnice – jedan iz srpske i jedan iz albanske zajednice "U skladu sa Sporazumom o pravosuđu ceo proces integracije, kao i adaptacija objekata za potrebe sudova i tužilaštava trebalo je da budu okončani do 1. septembra 2015. godine. Međutim, zbog brojnih problema, a pre svega odugovlačenja Prištine, implementacija Sporazuma još uvek nije završena," dodaje se u delu izveštaja koji se tiče integracije pravosudnih radnika Srbije na KiM-u. U proteklom periodu glavni problem ticao se postizanja dogovora u vezi sa rukovodećim administrativnim pozicijama u sudovima i tužilaštvima, kao i sa objavljivanjem ponovnog konkursa za sudije i tužioce, ističe se i dodaje da je Priština pristala da ponovi konkurs za sudije i tužioce, kako bi se popunila sva radna mesta rezervisana za Srbe u skladu sa Sporazumom, koja su nakon prethodnog konkursa ostala upražnjena, te da je "u tom cilju dogovoreno da se omogući i stručnim saradnicima da konkurišu za ta radna mesta." "S druge strane, Beograd je po pitanju rukovodećih administrativnih pozicija prihvatio da u Osnovnom sudu u Mitrovici, pripadnicima srpske zajednice pripadne mesto zamenika sekretara Apelacionog suda – Odeljenja u Mitrovici, zamenika sekretara Osnovnog suda u Mitrovici i sekretara Osnovnog tužilaštva u Mitrovici. Takođe, prihvaćen je predlog predstavnika EU da u Osnovnom sudu u Mitrovici budu predviđene dve pozicije šefa pisarnice, od kojih bi jedna pripala Albancu, a druga Srbinu," ističe se, takođe. Navodeći da je Priština nakon usaglašavanja 29. marta objavila ponovni konkurs za integraciju sudija i tužilaca, kao i konkurs za integraciju administrativnog osoblja u sudovima i tužilaštvima, te da je u "skladu sa Sporazumom dogovoreno da pripadnicima srpske zajednice pripadne 48 mesta za sudije (29 mesta na severu i 19 mesta na jugu), 15 mesta za tužioce (9 mesta na severu i 6 na jugu) i 148 mesta za administrativno osoblje (115 u sudovima i 34 u tužilaštvima, iz ove kancelarije dodaju da bi Republika Srbija, nakon što se završi proces integracije – "trebalo da usvoji odgovarajuće propise kojima bi se regulisao prestanak finansiranja svih integrisanih lica." Dodaje se i da je sporazumom regulisano da obe strane obezbede i adaptiraju određene objekte za potrebe sudova i tužilaštava, te da se očekuje da će nakon sprovođenja konkursa "proces implementacije sporazuma o pravosuđu konačno biti završen". INTEGRACIJA CIVILNE ZAŠTITE: Pripremljen Nacrt zakona o prekidu isplate zarada pripadnicima CZ-a na Kosovu U delu izveštaja u vezi sa integrisanim pripadnicima civilne zaštite ističe se da se oni susreću "sa raznim problemima" koji se, pre svega, tiču obezbeđivanja prostora za njihov rad, kao i isplaćivanja zarada: "Od ukupno 483 integrisana pripadnika CZ samo njih 94 ima obezbeđen radni prostor, dok njih 160 nisu dobili jednu ili više zarada. Na ove probleme se konstantno ukazuje evropskim posrednicima i insistira na njihovom rešavanju." Republika Srbija je sa svoje strane, u skladu sa Sporazumom, dodaj se, pripremila Nacrt Zakona o prekidu isplate zarada i pružanja bilo kakve finansijske pomoći pripadnicima CZ na Kosovu. Međutim, navedeni nacrt ne može biti usvojen sve dok Priština ne ispuni preuzete obaveze i ne počne da redovno isplaćuje zarade integrisanim pripadnicima CZ." IMPLEMENTACIJA SPORAZUMA O KATASTRU: Glavni zahtevi Beograda da sva tela predviđena Sporazumom budu van kosovskog pravnog sistema Prištine i da Srbi imaju ravnopravno učešće u odlučivanju o svakom predmetu koji se bude razmatrao u okviru ovih tela; Priština tvrdi da tela moraju da budu u skladu sa kosovskim zakonom i izradila Nacrt zakona o verifikaciji i poređenju imovine Tela predviđena Sporazumom o katastru 1. Tehnička agencija, predviđena tačkom 2. Sporazuma, čije članove bira EU, uz saglasnost obe strane, a u čijoj bi nadležnosti trebalo da bude upoređivanje katastarskih evidencija; 2. Tripartitna implementaciona grupa, predviđena tačkom 2. Sporazuma, koja bi nadgledala rad Tehničke agencije, a koju bi trebalo da čine katastarski stručnjaci obe strane, na čelu sa EU; 3. Prvi stepen mehanizma za rešavanje sporova, odnosno Komisija sastavljena od međunarodnih i kosovskih stručnjaka za katastar i imovinu, od kojih većinu imenuje Specijalni predstavnik EU, uzimajući u obzir interese svih zainteresovanih zajednica. Navedena Komisija bi, u skladu sa tačkom; 4. Sporazuma, trebalo da donosi odluke o ispravnosti katastarskog upisa, kada se na osnovu poređenja utvrdi da evidencije nisu istovetne; 5. Posebno veće u okviru Vrhovnog suda Kosova, koje čine pretežno međunarodne sudije, a koje bi trebalo da postupaju u drugom stepenu po žalbama zainteresovanih lica protiv odluka Komisije (donetih u prvom stepenu). Kada je u pitanju implementacija Sporazuma o katastru iz 2011. godine, navodi se da je Republika Srbija završila sa ispunjavanjem obaveza koje se odnose na digitalizaciju katastarske dokumentacije, koja je 1999. izmeštena sa KiM, a da je, kada je u pitanju formiranje tela predviđenih Sporazumom koja bi trebalo da vrše upoređivanje katastarske dokumentacije i donošenje odluka u spornim slučajevima, u Briselu u nekoliko navrata razgovarano o ovoj temi, ali bez vidnog napretka. "Srpska strana je pokazala izuzetnu konstruktivnost za iznalaženje odgovarajućih rešenja koja će omogućiti implementaciju Sporazuma. U tom cilju izvršena je detaljna analiza katastarskih podataka sa područja KiM-a, u skladu sa kojom je pripremljen sveobuhvatni predlog strukture i načina rada svih tela, koji je u svemu u skladu sa odredbama Sporazuma. Glavni zahtevi srpske strane su da sva tela predviđena Sporazumom budu van pravnog sistema Prištine, kao i da Srbi imaju ravnopravno učešće u odlučivanju o svakom predmetu koji se bude razmatrao u okviru ovih tela," navodi se u izveštaju i dodaje: "Nasuprot tome, iskazana je nespremnost predstavnika Prištine da sprovedu postignuti dogovor, uz obrazloženje da je to njihovo interno pitanje i da sva tela predviđena Sporazumom moraju funkcionisati u skladu sa 'kosovskim' zakonima. U skladu sa tim, u saradnji sa predstavnicima EU, pripremljena je nova verzija Nacrta Zakona o verifikaciji i poređenju imovine, koji bi, navodno trebalo da omogući implementaciju Sporazuma. I ovog puta, u postupku pripreme Nacrta nisu bili uključeni predstavnici Beograda, srpske zajednice na Kosovu i Metohiji i udruženja raseljenih lica, iako je navedeni zakon od vitalnog značaja za rešavanje imovinskog pitanja srpskog naroda na KiM." Navedeni Nacrt Zakona je za nas neprihvatljivo rešenje, jer su, dodaju iz ove kancelarije, "njegove odredbe u svemu suprotne Sporazumu o katastru, i ističu da će se zato i dalje insistirati na "iznalaženju sveobuhvatnog rešenja koje će biti u skladu sa Sporazumom i u kome će ravnopravno učestvovati predstavnici Beograda, Prištine i EU." SPORAZUM O OSIGURANJU VOZILA: Problemi brojni, KIB odbio da refundira osiguranje U vezi sa primenom Memoranduma o razumevanju u vezi sa osiguranjem vozila, koji je postignut 23. juna 2015. godine, ističe se da su se u izveštajnom periodu pojavili brojni problemi u vezi sa primenom Memoranduma: "Udruženje osiguravača Srbije (UOS) je pokazalo izuzetnu kooperativnost u vezi sa rešavanjem svih problema koji su u njihovoj nadležnosti, dok za najveći broj problema koji se tiču direktnog kršenja Memoranduma od strane Kosovskog biroa osiguranja (KIB), rešenja još uvek nisu pronađena." Priština traži nemsetano kretanje vozila sa "RKS" tablicama "Priština je tražila da naša strana omogući nesmetano kretanje vozilima sa registarskim oznakama 'RKS' na prostoru centralne Srbije, odnosno da se prilikom prelaska administrativne linije ovim vozilima ne skidaju tablice 'RKS' i zamenjuju 'PROBA' tablicama. Takođe, Priština je tražila i da se prilikom prelaska administrativne linije omogući i korišćenje ličnih dokumenata koja su izdata od strane 'Republike Kosovo'. Naša strana je izričito odbila navedene zahteve Prištine, jer su protivni Ustavu i zakonima Republike Srbije." Priština zahteva prestanak izdavanja ličnih karata policijskih uprava sa KiM-a "Važno je napomenuti da Priština konstantno traži da Republika Srbija prestane sa izdavanjem ličnih karata od strane privremeno izmeštenih policijskih uprava MUP Republike Srbije sa KiM u centralnoj Srbiji. Iako ovo pitanje nije regulisano nijednim sporazumom postignutim u okviru dijaloga, Priština pokušava da ovo pitanje podvede pod Sporazum o slobodi kretanja, što je naša strana izričito odbila. U proteklom periodu Priština je bez ikakvog opravdanja i pravnog osnova dva puta uvela zabranu prelaska administrativne linije licima koja poseduju ove lične karte, a problem je rešen tek uz posredovanje EU, tako što je dogovoreno da se ne povlače nikakvi jednostrani potezi po ovom pitanju." Najveći problem, dodaje se, i dalje predstavljaju zahtevi koje je UOS podneo u ime svojih članica, za imenovanje korespondenata za analizu, obrađivanje zahteva i isplatu obeštećenja na području KiM. "Podneti zahtevi su odbijeni, uz obrazloženje da KIB ima dovoljno kapaciteta i da će sam obrađivati sve podnete zahteve. Ovim odbijanjem, KIB je direktno prekršio odredbe Memoranduma (Odeljak V tačka 3) kojima je predviđeno da svaka strana ima pravo da samostalno zahteva imenovanje korespondenta, dok je druga strana u obavezi da takav zahtev automatski prihvati. Na taj način onemogućena su osiguravajuća društva obe strane da uspostave direktnu međusobnu saradnju i zaštite svoje interese," navodi se. Iako je na ovaj problem ukazivano više puta kako evropskim posrednicima, tako i predstavnicima Saveta biroa zelene karte, adekvatno rešenje još uvek nije pronađeno. Iz Kancelarije za KiM dodaju da je osim toga, tokom marta KIB, takođe protivno odredbama Memoranduma, odbio da refundira isplaćeni iznos UNIQA osiguranju, navodeći da zvaničan izvod banke ne predstavlja validan dokaz o izvršenoj isplati i ističu da su ovi navodi KIB-a neosnovani, jer se zvaničan izvod banke smatra kredibilnim dokazom o isplati sredstava u celom sistemu Zelene karte. "Važno je napomenuti da još uvek nisu obezbeđeni uslovi za uspostavljanje sistema elektronske verifikacije polisa osiguranja na administrativnoj liniji, koje je predviđeno Memorandumom, tako da se i dalje vrši samo vizuelna kontrola polisa. Očekuje se da će u narednom periodu biti prevaziđeni svi postojeći problemi u vezi sa implementacijom Memoranduma," dodaju dalje. TRGOVINA: Kosovske institucije postupaju suprotno sporazumu o CEFTA-i Kada je u pitanju trgovina sa centralnom Srbijom, iz ove vladine kancelarije ističu da kosovske institucije "i dalje postupaju suprotno odredbama CEFTA sporazuma". "Još uvek nije rešen problem koji se odnosi na neadekvatno određivanje carinske osnovice za naplatu dažbina za građevinski materijal (termo blokove). Tzv. Carina Kosova i dalje odbija da utvrdi carinsku osnovicu prema transakcijskoj vrednosti, što dovodi do značajnog povećanja cene proizvoda i smanjenja konkurentnosti srpske robe. Iako je na sastancima održanim u okviru CEFTA više puta obećano da će problem određivanja carinske osnovice biti rešen, to se još uvek nije dogodilo," navodi se u izveštaju i dodaje: "Takođe, suprotno regulativi i praksi unutar CEFTA i EU, Priština i dalje insistira da veterinarski sertifikati za mešovite proizvode prate i produkte koji u svom sastavu, pored biljnog, imaju i određeni (minimalni) procenat sastojaka animalnog porekla. Predstavnici Republike Srbije se i dalje protive ovakvom zahtevu Prištine, ističući da za promet navedenih proizvoda nije potrebno prilagati nikakav sertifikat, posebno što to samo dodatno usporava proces razmene dobara i poskupljuje cenu proizvoda." Međutim, postoji problem i u vezi sa prevozom neopasnog otpada (hartije, stakla, metalnog otpada): "U cilju pronalaženja odgovarajućeg rešenja, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je pripremilo Predlog procedura za postupke kretanja otpada sa teritorije Republike Srbije van AP KiM na prostor AP KiM i obrnuto, čije se usvajanje očekuje u narednom periodu." Takođe, ističe se, srpski privredni subjekti i privrednici sa severa KiM i dalje se suočavaju sa brojnim problemima: "Srpski privredni subjekti nisu u mogućnosti da vrše trgovinu na prostoru KiM ukoliko nisu registrovani kod nadležnih institucija Prištine, a privrednici sa severa KiM ne mogu da uvezu proizvode iz Srbije na sever Kosova i Metohije bez posedovanja odgovarajuće licence. Takođe, preduzetnici sa severa KiM, koji nisu registrovani kod nadležnih organa, svoju robu mogu prodavati samo krajnjim korisnicima (kupcima), s obzirom da nisu u fiskalnom sistemu Kosova*." Most i razgraničenje Severne i Južne Mitrovice Podsećajući da je zaključcima od 25. avgusta 2015. bilo predviđeno da se do 10. oktobra iste godine reši pitanje razgraničenja Severne i Južne Mitrovice u području Brđana i Suvog Dola, potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o planovima razvoja opština, takođe, predviđeno da se nakon potpisivanja Memoranduma započeta sa revitalizacijom mosta, navodi se da je do zastoja u primeni Zaključaka vezan za kašnjenje u potpisivanju MoR-a. Suštinski problem je to što, ističe se, dve strane različito tumače odredbu 3.3 kosovskog Zakona o administrativnim granicama opština (zakon br. 03/L-041), koja propisuje „da će granica između Severne i Južne Mitrovice biti linija koja nastane nakon podele katastarske zone Suvi Do“. Kako zakon navodi da se Suvi Do nalazi u sastavu Južne Mitrovice, beogradska strana insistira da se razgraničenje izvrši putem podele te katastarske zone, tako što bi albanski deo naselja Suvi Do administrativno bio vezan za Južnu Mitrovicu, a srpski deo za Severnu Mitrovicu. Međutim, ovo Priština odbija, tvrdeći da je to razgraničenje već izvršeno donošenjem pomenutog zakona br o3/L – 041, te da se pod terminom „Suvi Do“ ne misli na katastarsku zonu koja se trenutno tako zove i koja je deo Južne Mitrovice, nego na katastarsku opštinu koja je ranije bila definisana Uredbom UNMIK br. 2000/43 iz 2000. godine. "Prema navodima Prištine, ta katastarska zona je upravo ovim zakonom usvojenim 2008. godine podeljena na sadašnje katastarske zone Suvi Do, Donji Suvi Do i Gornji Suvi Do, te nema mesta daljoj podeli," dodaje se i ističe: "Radi se o suštinskom neslaganju dve strane, pri čemu Specijalni predstavnik EU kao posrednik u pregovorima zastupa istovetan stav kao predstavnici Prištine. Zbog svega navedenog se stiče utisak da će ovo pitanje biti teško rešivo u narednom periodu." Ističe se i da je beogradska strana izrazila protivljenje na informaciju da bi radovi na revitalizaciji mosta mogli da počnu bez obzira na to što MOR nije potpisan i to zato što je to u "direktnoj suprotnosti sa Zaključcima koji jasno predviđaju redosled preduzimanja svih aktivnosti u vezi sa ovim pitanjem," te da se u narednom periodu očekuje nastavak razgovora po pitanju razgraničenja dve opštine.
danas.rs
Šta piše u Sporazumu o slobodi kretanja iz 2011. koji pominje Vučić? - Politika - Dnevni list DanasLidija Valtner
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da su Beograd i Priština postigli „usmeni sporazum“ o ličnim dokumentima, a da je pisani postignut još 2011. te da se trudio da iz pregovora izvuče maksimum. – Sutra možemo da ga promenimo. Ali verujem da je to odličana stvar za nas što smo se izborili za srpku državnost i našli najbolje tumačenje da Srbi sa KiM imaju dokumenta Srbije, odnosno da dokumenta Srbije važe na KiM – rekao je on. Dogovor o registarkim tablicama još nije postignut budući da je Vlada Kosova najavila da će 1. septembra implementirati odluku o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama na RKS – Republika Kosovo, što srpska strana ne prihvata. „Mi smo se borili da nešto ispravimo i mislim da smo uspeli da nešto ispravimo. Ne možemo se zalagati za Otvoreni Balkan a da zatvarate sve granice. Mislim da je ovo što je postignuto dobro za nas. Mi smo i do sada priznavali njihova dokumenta ali smo im izdavali papir a sada će biti okačen papir disklejmera da to nije nikakvo priznanje ali smo se izborili za državnost na KiM, da dokumenta Republike Srbije važe na KiM posebno Srba sa KiM“, rekao je Vučić. A šta zaista piše u sporazumu koji pripadnici vlasti vlastu često spominju kao blasat u pregovorima i za to krive predsednika NS Vuka Jeremića potražili smo na sajtu Kancelarije za KiM. U delu sa tehničkim sporazumima preagovora sa Prištinom gde se nalaze i sporazumi o katastru, matičnim knjigama, carinskim pečatima, univerzitetskim diplomama, regionalnom predstavljanju, zvaničnim posetama i integrisanom upravlјanju prelazima su i sporazum o slobodi kretanja i dogovori u vezi sa finalizacijom sprovođenja Sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. godine – Brisel 14. septembar 2016. godine U Sporazumu o slobodi kretanja se navodi: 1. Stanovnici svake strane treba da budu u mogućnosti da slobodno putuju u okviru ili preko teritorije druge strane. 2. Svaka strana će primenjivati, čim to bude bilo operativno izvodlјivo, sistem ličnih karata za putovanja stanovnika druge strane preko granice/administrativne linije. 3. Svaka strana može primenjivati sistem kojim će lične karte biti praćene pisanim ‘ulaznim/izlaznim’ dokumentima za stanovnike druge strane koji žele da tranzitno putuju u treću zemlјu. 4. Kao prelazno rešenje, svaka strana će omogućiti stanovnicima druge kupovinu graničnog/administrativnog osiguranja. Pod pokrovitelјstvom Evropske unije, strane će nastaviti rad usmeren ka postizanju komercijalnog aranžmana o uzajamnom pokriću osiguranja vozila, tako da sva vozila budu pokrivena sa obe strane granice/administrativne linije što je pre moguće. 5. Svaka strana će preduzeti sve neophodne mere da omogući stanovnicima druge strane da slobodno putuju u okviru ili preko teritorije druge koristeći vozačke dozvole koje su izdale njihove vlasti. 6. Kao privremena mera, vlasti na Kosovu će produžiti važenje KS registarskih tablica za početni period od pet godina, nakon čega će dve strane ponovo razmotriti ovo pitanje (uz posredovanje EU ukoliko bude potrebno). 7. Svi vlasnici automobila sa prebivalištem na Kosovu će koristiti RKS ili KS registarske tablice za vozila (u skladu sa stavkom 6 gore). Izdavaće ih nadležni organi na Kosovu, a biće distribuirane uz posredovanje EULEKS-a ako je to potrebno. Svaka strana će uložiti maksimalne napore da obezbedi sprovođenje gore navedenog. 8. Kao privremena mera, vlasti u Beogradu će omogućiti vozilima sa Kosova koja imaju KS registarske tablice da slobodno putuju na njegovoj teritoriji ili preko nje. 9. Kao privremena mera, za svako vozilo čiji vlasnik to bude želeo, biće dostupne privremene registarske tablice na relevantnim graničnim/administrativnim prelazima. 10. Što se tiče readmisije, a uzimajući u obzir obaveze Prištine u ovoj oblasti, gorepomenuti aranžmani neće stvoriti nove obaveze za Beograd u pogledu prihvatanja zahteva za readmisiju lica sa kosovskim dokumentima u kontekstu postojećih sporazuma o readmisiji između Beograda i EU. 11. Do sredine jula biće oformlјena grupa za implementaciju, kojoj će predsedavati EU i koja će početi pripreme s cilјem da se svi gore navedeni aranžmani i sve neophodne naknadne radnje sprovedu čim to bude operativno izvodlјivo, dok će se aranžman pod stavkom 7 primenjivati od 1. novembra 2011. A u dogovoru u vezi sa finalizacijom sprovođenja Sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. godine – Brisel 14. septembar 2016. se navodi: 1. Strane se slažu da relevantne delove registarskih tablica pokriju sa dve bele nalepnice. 2. Režim nalepnica će stupiti na snagu 15. novembra 2016. godine. 3. Administrativna infrastruktura za izdavanje svih dokumenata koji su potrebni za registraciju vozila sa registarskim tablicama koje izdaju vlasti Kosova će biti postavlјena u novembru 2016. godine. 4. Registracija svih vozila sa registarskim tablicama koje izdaju vlasti Kosova („KS“/ „RKS“) će otpočeti 15. januara 2017. godine, i trajaće 12 meseci, nakon čega će dve strane ponovo razmotriti ovo pitanje uz posredovanje EU. 5. Kosovo će produžiti važenje „KS“ registarskih tablica na pet godina, nakon čega će dve strane ponovo razmatrati ovo pitanje (uz posredovanje EU ukoliko bude bilo potrebno). 6. Kosovo će odobravati izuzeće od svih dažbina i taksi za registraciju vozila na isti način kao i u prethodnim takvim prilikama. Bliska i brza saradnja će biti uspostavlјena između dve strane kako bi se potvrdila zakonita svojina nad vozilima. 7. Obe strane i EU će sprovoditi informativnu kampanju kako bi se stanovnicima na koje se odnosi ova mera objasnili modaliteti pre-registracije vozila. Dalјi razgovori o delokrugu i modalitetima takve informativne kampanje će biti vođeni na grupi za implementaciju. 8. Režim nalepnica se neće odnositi na registarske tablice na koje se odnosi proces registracije. 9. Zbog osetlјivosti koju prati gore navedeno, strane se slažu da sprovođenje ovih zaklјučaka razmatraju u redovnim intervalima.
dialogue-info.com
Katastarske Knjige - The Dialogue2.septembra 2011. postignut je Sporazum o katastarskim knjigama, između Kosova i Srbije. Cilj dogovora je bio uspostavljanje potpuno pouzdane katastarske evidencije na Kosovu, što je preduslov zaštite prava lica koja imaju legitimne imovinske zahteve. Ovo pitanje postalo je deo dijaloga, jer je nakon 1999. godine, brzim povratkom kosovskih Albanaca i potrebom za alternativnim smeštajem onih koji su izgubili imovinu, kao i raseljavanjem velikog broja srpskog stanovništva, došlo do povećanja broja slučajeva kršenja stanarskih prava i prava zakupa. Kosovske katastarske knjige su bile uništene, izgubljene ili izmeštene u Srbiju. Ove katastarske evidencije su pokrivale period od 1983. do 1999. što je rezultiralo sa oko 60,000 nerešenih imovinskih sporova. UNMIK je, uz pomoć međunarodnih donatora, ponovo uspostavio katastarski informativni sistem na Kosovu, međutim, neke praznine su i dalje bile prisutne. U skladu sa ovim sporazumom, proces uspostavljanja pouzdane karastarske evidencije bi podrazumevao sledeće korake:
Implementacija ovog sporazuma bila je predviđena za 2012.godinu ali je ometena:
Nakon nekoliko godina, 9. juna 2016. Kosovo je konačno usvojilo Zakon o osnivanju Agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI). Zakon o osnivanju kosovske agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine predviđa postojanje:
Što se tiče Srbije, vlada je donela uredbu kojom se omogućava sprovođenje. Međutim, ovi napori nisu osigurali implementaciju. Ovaj sporazum se nalazi na listi onih koji nisu sprovedeni do današnjeg dana, nastavljajući da otežava svakodnevni život građana. Što se tiče razloga zbog kojih sporazum nije sproveden, uglavnom se ističu sledeći:
|
Comments
Post a Comment