Kako da testament napišete potpuno besplatno? Ovo su uslovi koje treba da ispunite
Iako razgovor o testamentu mnogima nije prijatan, pravovremeno sastavljanje ovog dokumenta može sprečiti dugotrajne porodične nesuglasice i olakšati sprovođenje ostavinskog postupka.
Ipak, mnogi građani nisu sigurni koje mogućnosti imaju, da li moraju kod javnog beležnika, koliko izrada testamenta košta i da li poslednju volju mogu da napišu sami. Propisi u Srbiji predviđaju više oblika testamenta, a odluka o načinu njegovog sastavljanja zavisi od volje zaveštaoca i okolnosti u kojima se dokument pravi.
Koliko košta testament kod notara?
Za građane koji žele da testament sastave kod javnog beležnika važno je da znaju da cena nije stvar dogovora sa notarom, već je propisana Javnobeležničkom tarifom koja se primenjuje kod svih javnih beležnika u Srbiji.
Prema izmenama tarife koje važe od 2025. godine, nagrada za sastavljanje testamenta iznosi 21.600 dinara sa uračunatim PDV-om. Tokom postupka sastavljanja testamenta, javni beležnik proverava identitet osobe koja ostavlja poslednju volju, njenu poslovnu sposobnost, kao i to da sadržaj testamenta bude jasno izražen i usklađen sa zakonom.
Upravo zbog takve procedure, notarski testament se u praksi ređe osporava.
Svojeručni testament - mogućnost bez troškova
Građani koji žele da izbegnu troškove mogu da sastave svojeručni testament, za koji nije potrebno prisustvo javnog beležnika niti plaćanje naknade. Ipak, zakon propisuje stroge uslove za njegovu validnost. Ceo tekst testamenta mora biti napisan rukom osobe koja ga sastavlja, a na kraju mora da bude svojeručno potpisan.
Dokument koji je napisan na računaru ili pisaćoj mašini, čak i ako je potpisan, ne smatra se svojeručnim testamentom i ne ispunjava uslove za ovu vrstu zaveštanja. Iako je ova opcija besplatna, pravnici upozoravaju da nejasne formulacije ili kasnije sumnje u autentičnost dokumenta mogu predstavljati osnov za sporove među naslednicima.
Da li testament mora da čuva notar?
Zakon ne nalaže obavezu da testament bude sačinjen ili čuvan kod javnog beležnika. Međutim, mnogi građani biraju ovu opciju upravo zbog dodatne sigurnosti. Kada se testament sastavi ili deponuje kod javnog beležnika, podatak o njegovom postojanju evidentira se u Centralnom registru zaveštanja.
Na taj način se tokom ostavinskog postupka, nakon smrti zaveštaoca, lakše može utvrditi da testament postoji, čime se smanjuje mogućnost da dokument bude izgubljen ili ostane nepoznat naslednicima.
Testament može da se promeni u svakom trenutku
Osoba koja je sačinila testament može ga izmeniti ili potpuno opozvati sve dok je poslovno sposobna. Ukoliko postoji više testamenta, noviji dokument ima prednost u odnosu na raniji u delovima u kojima se njihove odredbe ne poklapaju.
Zbog toga je važno da poslednja volja bude precizno i nedvosmisleno izražena.
Koji testament je najsigurniji?
Iako zakon dozvoljava više načina sastavljanja testamenta, pravnici javnobeležnički testament smatraju sigurnijom opcijom, jer se izrađuje uz kontrolu propisane procedure i teže ga je osporavati.
S druge strane, građani koji ne žele dodatne troškove mogu potpuno zakonito sastaviti svojeručni testament, ali samo ukoliko poštuju sve uslove koje propisuje Zakon o nasleđivanju.
Najveće zablude o nasledstvu - Mnogi misle da imovinu mogu da ostave kome žele, ali zakon kaže drugačije
Mnogi roditelji tokom života žele da obezbede svoju decu i da unapred reše pitanje imovine, najčešće stana, kuće ili zemljišta.
Problem najčešće nastaje zato što mnogi ne razlikuju pravne posledice testamenta, ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju. Iako svi služe za raspolaganje imovinom, njihovi efekti nakon smrti vlasnika nisu isti.
Testament ne znači da naslednici mogu biti potpuno isključeni
Jedna od najčešćih zabluda jeste da vlasnik imovine testamentom može da ostavi sve kome želi i da potpuno isključi zakonske naslednike.
Prema Zakonu o nasleđivanju Srbije, određeni naslednici imaju pravo na takozvani nužni deo. To pravo pripada potomcima, usvojenicima i njihovim potomcima, kao i bračnom drugu, dok u određenim slučajevima mogu imati pravo na nužni deo i drugi naslednici predviđeni zakonom.
Nužni deo potomaka i bračnog druga iznosi polovinu onoga što bi im pripalo po zakonskom naslednom redu, dok za ostale nužne naslednike iznosi trećinu njihovog zakonskog naslednog dela. To znači da, ukoliko roditelj testamentom ostavi, na primer, celu kuću samo jednom detetu, drugo dete može tražiti zaštitu svog prava na nužni deo ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi.
Poklon za života nije uvek kraj nasledne priče
Mnogi roditelji odlučuju da za života prepišu stan ili kuću jednom detetu, verujući da su time zauvek rešili pitanje nasledstva.
Ipak, u određenim situacijama i poklon može postati predmet rasprave nakon smrti poklonodavca. Ukoliko je takvim raspolaganjem povređen nužni deo nekog naslednika, zakon omogućava da se proveri vrednost poklona i da se, pod propisanim uslovima, traži zaštita prava nužnog naslednika.
Zbog toga samo prepisivanje imovine jednom članu porodice ne znači automatski da su svi budući sporovi isključeni.
Ugovor o doživotnom izdržavanju ima posebne posledice
Posebnu pažnju privlači ugovor o doživotnom izdržavanju, koji se često zaključuje kada osoba želi da obezbedi nekoga ko će se o njoj brinuti do kraja života.
Kod ovog ugovora primalac izdržavanja se obavezuje da posle svoje smrti prenese određenu imovinu davaocu izdržavanja, dok se druga strana obavezuje da ga izdržava, pomaže mu i pruža potrebnu brigu. Za razliku od testamenta, imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju po pravilu ne ulazi u zaostavštinu, pa naslednici na toj imovini ne ostvaruju pravo na nužni deo.
Zbog toga ovaj ugovor često biraju ljudi koji žele da nagrade osobu koja se o njima starala, ali je važno znati da on ima ozbiljne pravne posledice.
Ugovor mora biti zaključen u zakonom propisanoj formi, odnosno potvrđen kod javnog beležnika, koji upoznaje ugovorne strane sa posledicama takvog pravnog posla.
Najviše problema nastaje kada se sve ostavi "na dogovor"
Pravni stručnjaci često upozoravaju da najveći broj porodičnih nesuglasica nastaje kada roditelji tokom života govore deci da će "svako dobiti svoj deo", ali to nikada ne urede na jasan i pravno siguran način. Nakon smrti ostavioca, različita očekivanja, stare porodične nesuglasice i pitanje vrednosti imovine mogu prerasti u sporove oko stana, kuće, zemlje ili druge imovine.
Zato stručnjaci savetuju da se pitanja nasledstva rešavaju dok je vlasnik imovine živ, uz jasno definisane pravne dokumente i savet stručnog lica. Jer rečenica "deca će se lako dogovoriti" u praksi često bude upravo početak najtežih porodičnih sukoba, prenosi BizPortal.
Testament nije uvek konačan - Ko i pod kojim uslovima može da ga ospori?
Iako se testament u svakodnevnom govoru često doživljava kao "poslednja i konačna reč" jedne osobe, u praksi to nije uvek tako.
Iza naizgled jasne volje ostavioca, neretko se otvaraju porodični sporovi, sumnje i sudski postupci koji mogu trajati godinama.
Mnogi smatraju da je testament najsigurniji način da odluče kome će pripasti njihova imovina nakon smrti. Međutim, iako predstavlja poslednju volju ostavioca, ovaj dokument nije nedodirljiv. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi koje propisuje zakon ili postoje ozbiljne sumnje u način na koji je testament nastao, naslednici imaju pravo da zatraže od suda da ga poništi.
U praksi upravo zbog testamenta često dolazi do najvećih porodičnih sporova. Neretko se dešava da jedan naslednik smatra da je nepravedno izostavljen, drugi tvrdi da ostavilac u trenutku pisanja nije bio sposoban da donosi odluke, dok treći sumnja da je dokument falsifikovan ili sačinjen pod pritiskom.
Ipak, samo nezadovoljstvo raspodelom imovine nije dovoljno da bi testament bio oboren. Da bi sud doneo takvu odluku, moraju postojati zakonom propisani razlozi.
Dve vrste nevažećih testamenata
Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, testament može biti ništav ili rušljiv, a razlika između ova dva pojma je veoma važna. Ništav testament smatra se pravno nepostojećim, odnosno kao da nikada nije ni sačinjen.
Rušljiv testament, s druge strane, proizvodi pravno dejstvo sve dok sud ne donese odluku da ga poništi. Upravo se najveći broj sporova pred sudovima vodi zbog rušljivih testamenata.
Kada testament može biti ništav?
Postoji nekoliko situacija u kojima testament nema pravnu snagu od samog početka.Jedan od razloga je kada ga je sačinilo lice koje po zakonu nije moglo da raspolaže svojom imovinom testamentom, odnosno osoba koja je potpuno lišena poslovne sposobnosti ili nije navršila 15 godina života.
Ništav je i falsifikovani testament, odnosno dokument za koji se utvrdi da potpis nije autentičan ili da je njegov sadržaj naknadno menjan.
Sud će takav zaključak doneti i kada je sadržina testamenta protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.
Najčešći razlog za sporove
Jedno od pitanja koje se najčešće postavlja u sudskim postupcima jeste da li je osoba koja je sastavila testament u tom trenutku bila sposobna za rasuđivanje.
Naslednici često tvrde da je ostavilac bolovao od demencije, imao ozbiljno psihičko oboljenje ili zbog zdravstvenog stanja nije mogao da razume značaj svojih odluka. U takvim slučajevima sud angažuje medicinske veštake koji na osnovu zdravstvene dokumentacije procenjuju da li je osoba bila sposobna da slobodno izrazi svoju poslednju volju.
Testament mora biti izraz slobodne volje
Sud može poništiti testament i ako se dokaže da nije nastao slobodnom voljom ostavioca. To znači da postoji mogućnost osporavanja ukoliko je osoba bila izložena pretnjama, prinudi, psihičkom pritisku ili uceni, ali i ako je bila prevarena ili dovedena u bitnu zabludu zbog koje je donela odluku koju inače ne bi donela.
Čak i kada nema spora oko sadržine testamenta, problem može predstavljati način na koji je sačinjen.
Zakon propisuje više oblika testamenta - svojeručni, sudski, notarski, kao i pojedine posebne oblike u zakonom predviđenim situacijama. Svaki od njih mora ispuniti propisane uslove, a ukoliko forma nije ispoštovana, testament može biti proglašen nevažećim.
Ko ima pravo da ospori testament?
Testament ne može osporavati bilo koje lice, već samo onaj ko za to ima pravni interes. To su najčešće zakonski naslednici - deca, bračni drug ili roditelji, ali i druga lica koja bi nasledila imovinu da testament ne postoji ili naslednici koji smatraju da im je povređeno pravo na nužni deo.
Osporavanje testamenta nije moguće neograničeno dugo. Zakon propisuje da se rušljiv testament može pobijati u roku od godinu dana od saznanja za razlog osporavanja, a najkasnije deset godina od njegovog proglašenja.
Šta pokazuje praksa?
Iskustvo pokazuje da se najveći broj sporova vodi zbog tvrdnji da ostavilac nije bio sposoban za rasuđivanje ili da je bio pod uticajem drugih osoba prilikom sastavljanja testamenta. Značajan broj postupaka pokreće se i zbog sumnje u autentičnost dokumenta ili zbog propusta u njegovoj formi.
Zbog toga pravnici često savetuju da se testament sastavlja u zakonom propisanoj formi i kada god je moguće uz pomoć javnog beležnika, jer se na taj način smanjuje mogućnost kasnijih sporova među naslednicima.
